Search

Ljuljanko - Kao u maminom stomaku




Svakog od nas razneži slika fetusa u materici.

Smiren, ušuškam, ogrnut sa svih strana elastičnim zidovima materice, kao u gnezdu, rukama ispred lica sa prstom u ustima, koji ukazuje na smirivanje. Mamino telo se kreće, ljuljuška ih, dozvoljava da se okreću u vodenoj sredini. Kada mama prilegne ili stane, oni se “bune i sami premeštaju, praveći “reljef” na maminom stomaku, koji mame naravno vole, maze, dodajući još prijatnih informacija spolja.


Živa bića su dizajnirana za kretanje. U maminom stomaku, kretanje koje ona oseća, znači da je sa fetusom sve u redu. Kada se beba rodi, kretanjem pokazuje svoje kapacitet, uči o svom telu, sa usložnjavanjem formi kretanja, počinje da uči o prostoru, upoznaje njegove dimenzije, kvalitet podloge, odnose među stvarima.

Intrauterino pamćenje ostaje zauvek umemorisano u našu suštinu: od gledanja slika fetusa u uterusu, bebe u maminom naručju, bebe u gnezdu, do telesnog doživljaja: uznemiren sam zagrli me, ljuljanja u stolici za ljuljanje ili na baštenskim ljuljaškama ili mornarskim krevetima.


Ovo su čulni doživljaji. Čula imaju velikog uticaja na naše živote od samog začeća.

Dodir je prvo čulo koje se razvija već u trećoj nedelji gestacije. Oko 12 gestacione nedelje fetus stavlja prst u usta kao samo-smirujuću strategiju i čitavo njegovo telo je osetljivo na dodir, osim temena, koje mora da se pripremi za prolazak kroz porođajni kanal. Priroda je o svemu “mislila”.


Kada je uznemirena, po rođenju, beba voli da je privijemo uz sebe, naročito njeno golo telo na naše gole grudi, pokrijemo, pritisnemo, ljuljuškamo, što mu obezbeđuje dobru temperature tela, oseća miris našeg tela, čuje otkucaje srca što je smiruje. Ova strategija je poznata u neonatološkim jedinicama, gde borave prevremeno rođena deca, kao “Kontakt koža na kožu” ili kengur pozicija.


Dodir, ljuljanje, dubok pritisak, tri čula koja nam omogućavaju dobru regulaciju kada smo uznemireni. Ako beba a potom i odrastao čovek, nije otkrio dobru strategiju za samo-regulaciju i samo-smirivanje, to ima dalekosežne posledice na rad srca, nervni system, psihološki profil, ponašanje i zdravlje kratko rečeno.


Neurološka osnova za korišćenje dubokog pritiska i ljuljanja, leži u tome što signali iz ovih sistema zaobilaze jedan deo mozga koji je zadužen za uzbuđenje i održavanje mozga u budnom stanju, retikularnu formaciju. Na taj način smiruju naš sistem, dovode nas u regulisano stanje i omogućavaju da se potom vratimo u aktivnost.


Kao mala, u kraju iz koga potičem, Pirotu, bake su nas vezivale u nešto što su one zvale “ljuljka” a koristile da u to uvežu korpu koju su nosile kada su išle da obrađuju polje. Dok su bile u polju, “ljuljku” su vezivale za drvo i tu ostavljale malu decu da budu mirni i na sigurnom.

Iskonski, bez saznanja o neurološkim principima, s kolena na koleno se prenosilo znanje o tome šta je dobro za smirivanje bebe.

Vek u kome živimo, napredak medicine, neuro-radioloških tehnika, omogućili su nam da razumemo i neurološku osnovu proprioceptivnog (sistem za prepoznavanje pozicije delova tela u odnosu jedan prema drugome) i vestibularnog sistema (održavanje pozicije tela pri kretanju).



“Ljuljanko”, ljuljaška je pomagalo koje je našlo svoje mesto na dečjem odeljenju Klinike za rehabilitaciju “dr Miroslav Zotović u Beogradu.

Koristimo ga kao aktivno pomagalo, suspenziju, za postavljanje u četvoronožni položaj i kretanje ali isto tako i za smirivanje. Dobra elastičnost materijala obezbeđuje stabilan kontakt sa detetovim telom, mogućnost različite pozicije kačenja “Ljuljanka”, omogućava ljuljanje deteta u različitim pravcima:napred-nazad, u krug, gore-dole, već prema proceni šta detetu prija i šta ga najbolje smiruje.


Naravno da se može koristiti i u kući za različite aktivnosti sa decu: od ljuljanja za smirivanje, za poboljšanje vizuelne pažnje ako postavite dete tako da može da gleda u vas dok se npr. dobacujete sa loptom ili ubacuje loptu u koš, za ležanje na stomaku dok se rukama odguruje o podlogu i na primer skuplja ili baca igračke ka vama da bi jačao muskulaturu trupa, za sakrivanje i igranje kada želi da ga ne gledate, prostor za maštanje…

Još jedna dobra igračka za obilje stimulacija koje možete podariti detetu u kućnim uslovima.


Dr. Danijela Vukićević

Subspecijalista dečije rehabilitacije

Klinika za rehabilitaciju Dr. Miroslav Zotović

0 views

Kontakt

+381 63 7511 796

ljuljanko@gmail.com

Vrmdža BB, Sokobanja, Srbija

 

  • Facebook Social Icon
  • Instagram
  • YouTube

Prijavite se na našu

Mailing listu

© 2019 Rtanjski centar zdravog života