Dete dok je još u stomaku majke se ljuljuška, a kada se rode, bebe često nosimo i ljuljamo kako bi lakše zaspale, prestale da plaču ili da bi se ublažili grčevi. Čak i kada dete poraste ljuljanje ima umirujući efekat.
Poslednjih godina se sve više priča o senzornim sistemima i senzornoj integraciji i koliko je bitno da naša čula pravilno funkcionišu i percipiraju stimuluse iz okruženja kako bi mogli da se razvijamo i napredujemo, to je pogotovo bitno za rani rast i razvoj. Kada govorimo o deci sa smetnjama u razvoju senzorna integracija je, pored motorike, kamen temeljac za učenje i stimulaciju razvoja veština i sposobnosti. Ljuljaške su jedno od osnovih materijala (pomagala) koje se nalaze u senzornim sobama, ali zašto su ljuljaške bitne?
STIMULIŠE RAZVOJ VESTIBULARNOG SISTEMA
Vestibularni sistem je zadužen za balans (ravnotežu) i kretanje, a nalazi se u unutrašnjem uhu. Kada pomeramo glavu levo desno, tečnost u unutrašnjem uhu se kreće i smenjuje i na taj način nam pruža informacije o poziciji našeg tela u prostoru (prostorna orijentacija). Deca u spektru autizma i težom intelektualnom ometenošću možda najčešće od svih imaju problem sa obradom informacija koja dolaze putem vestibularnog sistema, pa se dešava da hodaju “bez cilja” sudarajući se sa predmetima.
Pokretima ljuljaške, menja se pogled deteta na prostor koji ga okružuje. Ljuljanjem se menja položaj u prostoru, ali je percepcija prostora kontrolisana, pa dete može lakše da se orijentiše gde se nalazi u odnosu na svoje telo, ali i predmete oko sebe.
RAZVIJA SE RAVNOTEŽA I KOORDINACIJA
Ukoliko dete ima problema sa obradom informacija iz spoljašnjeg okruženja, ne mogu se orijentisati u prostoru i često pokreti mogu da deluju kao nekoordinisani. Prilikom skoka dešava se da ne mogu da procene koliko bi trebalo da skoče ne bi li izbegli prepreku, a čak i obavljanje svakodnevnih aktivnosti (poput zakopčavanja jakne ili pisanja) može da bude problematično.
Kada je dete u Ljuljanku koji „grli“ njegovo telo, dete oseća sigurnost čak i kada noge nisu na zemlji. Što su stimulusi koji se dobijaju ljuljanjem veći to je i balans bolji.
STIMULACIJA PROPRIOCEPCIJE
Propriocepcija je pojam koji se ne spominje dovoljno često, a bitan je za svakodnevno funkcionisanje. Propriocepcija se odnosi na put kojim informacije dolaze od naših zglobova i mišića do mozga i na taj način dobijamo informacije o pozicijama našeg tela i pokretu. Putem ovog čula možemo da procenimo silu (brzinu), smer i pravac kretanja. Deca koja imaju problema sa propriocepcijom imaju potrebu da jako stisnu, često se govori da “nemaju osećaj koliko su jaki” ili reaguju samo na jake zagrljaje.
Tkanina senzorne ljuljaške vrši pritisak na senzorne receptore u koži, što pruža detetu mogućnost da oseti pokrete svog tela . Mogu osetiti kada im je ruka ispružena ili kada im je savijeno koleno. Ova senzorna informacija detetu mogućnost da razume položaj svog tela i da bolje doživi svoje telo.
UTIČE NA RASPOLOŽENJE
Osim doživljaja telesne celovitosti ljuljaška utiče i na detetovo raspoloženje. Istraživanja pokazuju da stimulacija propriocepcije (“dubokim” pritiskom) utiče na otpuštanje hormona sreće, serotonina, a istovremeno smanjuje horomon stresa, kortizol, što rezultuje da se dete u Ljuljanku umiri. Ljuljanje utiče da telo oseća sigurno, a samim tim da dete postane opušteno.
UTIČE NA RAZVOJ PAŽNJE
Dokazano je da kretanje tela u različitim pravcima utiče na razvoj mozga, pa se zato preporučuje da deca provode vreme u prirodi u pokretu. Pokret opušta nervni sistem, a kada govorimo o senzornoj disfukciji centalni nervni sistem je „preopterećen“ različitim stimulusima koje ne može da obradi u informaciju pa dete ne može da se skoncentriše na zadatak. Ljuljanko pomaže da dete dobije osećaj da je „u balansu“ i pomaže da usmeri pažnju na aktivnosti, pa se tako može koristiti prilikom izrade domaćih zadataka ili prilikom učenja.
Zaključak – Senzorne ljuljaške su sjajan dodatak u terapiji senzorne intergacije i trebalo bi da se nađu u svakoj senzornoj sobi, a mogu biti i materijal pomoću koga ćemo putem senzora stimulisati detetov razvoj. Važno je zapamtiti da se detetove potrebe menjaju iz dana u dan i da bi sam pristup korišćenja senzornih aktivnosti trebalo prilagoditi individualnim potrebama deteta.
Marija Končar
Pitajte Defektologa
Comments