Priča o Ljuljanku nije priča o ljuljanju u ljuljašci- to je priča o slobodi.
Naš najraniji razvoj je zasnovan na pokretu, kretanju, tako se naš nervni sistem budi, razvija i nadograđuje. Savlađivanje razvojnih prekretnica direktno je povezano sa mogućnošću da beba izvede rotacione pokrete i krene da savladava silu gravitacije ovog čudesnog sveta. Istražuje svojim čulima čuda prirode, uzrasta i kao i samo drvo stremi ponovo ka visinama. Nije ni čudo što je deci najveća fascinacija penjanje po drveću.
Međutim trenutni kurs civilizacije je počeo sve više da zaboravlja na ovaj čudesni svet i šta znači slobodan pokret, i uporno stremi ka automatizaciji, kompjuterizaciji, veštačko robotsko inteligentnom načinu razmišljanja gde se deca uče celodnevnom sedenju ispred ekrana i da razvijaju svega nekoliko prstiju.
U takvom svetu Ljuljanko zamenjuje senzorni unos boravka u prirodi - trčanje po livadama, i skakanje po stenama, pentranje po drveću u potraži za skrovištem ili ponekom sočnom voćkom, vetar u kosi i potragu za skrivenim blagom.
Igra u prirodi je nezamenjiva ali ipak su nam preko ekrana ponudili “sve”, ali zaboravili da je psiho-fizički razvoj zasnovan na fizičkom pokretu, prvo grube pa onda i fine motorike prstića koji onda stvaraju čudesan svet.
Ana i ja živimo u planinskom selu na granici divljine koja je pitomija od asfalta, među šumama i livadama koja šapuću o večnosti. Ovde je nastao i Ljuljanko i počeo svoju misiju da sa krošnji drveća poziva svu decu, malu i veliku da se zanjišu visoko, uvrte u platno i istražuju pokret, udahnu duboko, kreiraju svoj kutak, svoj svet i šire priču dalje...
Nabavite svog Ljuljanka ovde
Miloš Ninković